Ajur-veda je najstariji, sveobuhvatni sistem zaštite zdravlja koji se i danas koristi širom sveta.

U Indiji ajur-veda i danas ima prednost nad alopatskom medicinom i izučava se na državnim školama i univerzitetima. Svetska zdravstvena organizacija je na svom kongresu u Alma Ati 1977. zvanično priznala ajur-vedu i preporučila njenu primenu i popularizaciju.Sve danas poznate metode prirodne ili alternativne medicine imaju svoje poreklo u ajur-vedi. Savremena ajur-veda se zasniva na dva klasična teksta – Čarak Samhiti i Sušrut Samhiti− čija se starost procenjuje na oko 4.000 – 5.000 godina. Ajur-veda ima osam grana, od kojih su sedam obradjeni u Čarak samhiti.

Ajur-veda je deo VEDE. Iako neki savremeni naučnici smatraju da su Vede spisi indijske filozofije i ritualnih obreda, istina je sasvim drugačija – Veda je večni, nerodjeni, neuništivi opis i izraz zakona prirode koji stvaraju, održavaju i menjaju čitav univerzum i sve u njemu. Vedske himne koje su zapisane u vedskoj literaturi nazvane su po odredjenim mudracima (rišijima) ne zato što su ih ti rišiji izmislili ili sastavili, već zato što su ih videli svojim unutrašnjim okom i zapisali (ili zapamtili). Te himne opisuju odredjene setove prirodnih zakona i predstavljaju direktan put da se postignu željeni rezultati u bilo kom polju života.

Zahvaljujući savremenom shvatanju kvantno-mehaničke prirode univerzuma, danas je moguće naučno objasniti saznanja do kojih su došli drevni mudraci i koja su moguća u kvantno-mehaničkom svetu, a izgledaju sasvim apsurdno u svetu klasične, njutnovske fizike. Zbog toga je ajur-veda doživela izuzetno širenje u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Ajurvedske klinike i/ili univerziteti i koledži postoje u Nemačkoj, Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj, Finskoj, SAD, Kanadi, Brazilu, Rusiji, Kini...